Thursday, April 15, 2021

Ашов експеримент: да ли вјерујеш мени или својим очима?

Преузето из више извора.

Пољски психолог Соломон Аш (Solomon Asch) је извео је 1951. године серију експеримената којим је хтео да истражи до ког степена појединац бира сопствено мишљење под утицајем мишљења већине.

Посматрајући савремено друштво, није тешко погодити до каквог закључка је дошао.

Сви експерименти су у суштини били варијације једне идеје: испитанику би се показала једна линија одређене дужине и три друге, нумерисане линије различитих дужина. Његов задатак би био да каже која је од три нумерисане линије исте дужине као прва показана, референтна. При томе, разлика у дужинама различитих линија је била прилично очигледна.

Испитаник је постављен у просторију са седам других људи који су заправо били Ашови сарадници, а да испитаник то није знао. Свима су показиване исте слике са линијама, и сви су одговарали на исто питање. Али је испитаник увијек сједио на крају реда тако да је морао да слуша одговоре свих прије њега.

У првом покушају, сви су давали своју самосталну процјену, и тада су сви углавном дали исти, тачан одговор.

Након тога су сарадници имали инструкције да намјерно дају погрешан одговор. Испитаник је дакле могао да игнорише већину и води се сопственом процјеном или је могао да се сложи са већином и игнорише сопствено запажање.

Испитаници су се у великом броју слагали са нетачним одговором иако су мислили супротно:

  • 75% испитаника сложило се са нетачним одговором барем једном, 45% испитаника слагало се са нетачним одговором 1-6 пута, 31% испитаника 7-12 пута. 
  • 25% испитаника се није ни једном сложило са нетачним одговором, него су се упорно држали сопствене процјене.

Када је Соломон Аш касније питао испитанике зашто су дали погрешан одговор, неки су одговарали да су мислили да не виде добро, када сви остали одговарају другачије, а неки су знали да остали одговарају погрешно, али нису хтјели да “штрче”, скрећу пажњу на себе или створе несклад у групи, па су одговорали су као и већина.

Даљњи експерименти су донијели додатне интересантне закључке

  • Конформизам зависи и од броја људи у групи. Учинак једне особе је врло мали (око 5 одсто). Када је у групи још двоје људи, конформизам се повећава на 15 одсто, затим на 30 одсто са троје и 35 одсто са четворо људи.
  • Такође зависи и од двосмислености или тежине задатка. Аш је варирао дужину разлике између линија за поређење. Што је разлика у дужини била мања, испитаници су били склонији да прихвате мишљење већине.
  • Такође, што је група била привлачнија, склоност ка конформизму према групним нормама је била већа.
  • Испитаници са високим самопоуздањем конформирали су се мање од оних с ниским самопоуздањем.
  • Највећа склоност ка слагању са нетачним одговорима се показала када су испитаници били награђивани.

Експерименти су потврдили и измјерили оно што углавном сви интуитивно знају: колико је велики утицај масе и колико је тешко одолити њеном притиску и задржати своје "ја" и здрав разум.




No comments:

Post a Comment