Ако имаш кућу и оставиш је „зубу времена“, полако ће да пропада док се потпуно не уруши. Ентропија - принцип материје и материјалног свијета.
А вегетација која буја око напуштене куће – живот. Биљке нису само материја, иначе би се и оне „урушавале“ као и кућа.
Зар је могуће да ентропијом, па макар и током милијарди година, неким стицајем безбројних околности настане кућа? Или живот? И још да такав случајан склоп околности потраје дуже од тренутка, прије него што се промијени у неко другачије случајно стање?
Ентропија вуче "доле", а живот стреми "горе".
Боримо се, трудимо се, радимо, копамо, правимо, читамо, пишемо, дружимо се, волимо... Зар можемо инерцијом и лијеношћу, колико год времена имали на располагању, достићи ведре и лагане висине духа?
Ако падам, да ли очекујем да ћу доспјети у висине? Ако идем десно, да ли ћу стићи лијево?
Не може живот настати ентропијом, јер су то супротни, сукобљени смјерови. Ентропија разграђује, живот гради, ствара. Ентропија разграђује аутоматски, по законима и силама материјалне природе, живот гради насупрот њима, циљано, смишљено, са великим трудом и из велике жеље, љубави.
